Академика Милорада Бату Михаиловића затекао сам у некадашњем седишту листа „Панчевац” у улици Жарка Жрењанина. Славни уметник је помно посматрао просторије које му је Град Пначево наменио за легат. Било је у његовом погледу дечачке раздраганости, озарености ствараоца који је пронашао дом за своје драгоцености. Пратио је Боцу и мене, са пажњом слушајући предлоге које […]
Utisci o predstavi “Tit Andronik” Andraša Urbana, JDP
Istorija će uvek pamtiti one malobrojne koji su se suprotstavili divovima. Koga istorija pamti kao junaka prošlih vremena? Da li bi Leonida, iskisni vojskovođa Spartanaca, ostao upamćen da je dogovorio predaju sa persijskim emisarom? Ne bi izginoluo tri stotine ljudi s jedne i nekoliko hiljada ljudi s druge strane. Majke, žene, deca, prijatelji, njih tri […]
Knjiga “Istorija Gestapoa” francuskog oficira i člana pokreta otpora Žaka Delarua jeste prvorazredno štivo. Čita se lako, zbog samog stila pisanja, koji više naginje romansijerstvu nego istoriografiji, te tako, inače gnusnu temu nacizma, prikazuje sa dosta mere. Opisivanje samih zločinačkih poduhvata jedne od najbezdušnijih tvorevina čovečanstva, kakva je bila Hitlerova tajna policija, bilo bi traumatično […]
Obnova društvenog romana postaje sve izraženija u iskustvu savremenog čitaoca. Dok su jedno vreme istorijske teme dominirale u savremenoj prozi, posle 2010. smenjene su privatnim, intimnim i kamernim temama. To je vrhunilo u autofikcijskoj prozi koja je postala poetički izraz pisaca različitih kultura, jezika i poetika, pa i generacijskih senzibiliteta. Skoro svi su postali sopstveni […]
Наслов новог романа Немање Ротара антиципира идеју да је oсведочени писац романа са историјском тематиком (сетимо се само Последње ноћи на Леванту), онај који уме да направи дистанцу од сопствених искустава и напише сјајну књигу Сутрадан после детињства, одлучио да свој таленат који је очито у дослуху са одређеним метаисторијским тренутком, заустави у космогонији хеленског […]