SLAVNI JUNACI PROŠLOSTI
Istorija će uvek pamtiti one malobrojne koji su se suprotstavili divovima.
Koga istorija pamti kao junaka prošlih vremena? Da li bi Leonida, iskisni vojskovođa Spartanaca, ostao upamćen da je dogovorio predaju sa persijskim emisarom? Ne bi izginoluo tri stotine ljudi s jedne i nekoliko hiljada ljudi s druge strane. Majke, žene, deca, prijatelji, njih tri stotine bili bi lišeni tuge i pakla zbog gubitka svojih najmilijih. Da li je uopšte umesno s ove distance i sa ovim osećajem i odnosom prema stvarnosti tumačiti postupak jednog Helena? Njihov svet i odnos prema stvarnosti je posve drugačiji od današnjeg. Ili istorija nije zabeležila i reči nekoga ko je bio protiv Leonidinog nauma i govorio u prilog kapitulacije i spašavanja života, a takvog je sigurno bilo. Daćemo zemlju i vodu, ali ostaćemo živi. Bitni su ljudi, a ne zemlja, voda, Sparta! Slutim da će, ako već nisu, mnogi savremeni udžbenici istorije upravo u Leonidi videti neodgovornog političara koji je stavio sve na kocku i tako uništio živote ljudi. Njih tri stotine zasigurno. I da to nije nikakav časni postupak jednog lidera koji je slobodu svoga naroda stavio u prvi plan, koji se nije krio iza žena, dece, staraca, već vođe pomračenog uma, nekakvog modernim rečnikom imenovano teroriste, koji je potpuno lišen osećaja realnosti, čitavu Spartu gurnuo u rat. Dakle, to je postupak ludaka. Ko normalan sa tri stotine vojnika kreće na višestruko brojniju armadu?! Neko će reći da je Leonida bio emotivan, suviše je voleo svoju otadžbinu, pa je izgubio osećaj mere za silu koja se nadvila nad Spartom. Kome je danas u fokusu tako imaginarna stvar kao otažbina kada se komšija komšiji više ne javlja u hodniku zgrade.
A šta nam poručuje holivudski blokbaster „300“ koji obrađuje baš ovu temu i u kome proslavljeni glumac Džerald Batler igra Leonidu? Ovaj zanatski perfektno urađen film slavi Leonidu kao hrabrog i odvažnog muža, a u lošem svetlu prikazuje one koju su za šaku zlatnika prodali Spartu. Dakle, neće svi udžbenici istorije ili umetnička dela visoke percepcije, pre svega film, promeniti svoj odnos prema Leonidi, samo oni u zemljama, malim kao Sparta, gde bi negovanje hrabrosti i odvažnosti moglo stvoriti nevolje upravo osvajačkoj sili. Persijanci treba da budu odvažni i da vole svoju domovinu, da ginu za nju, a malobrojni narodi su glupi, ludi i lišeni osećaja realnosti ako to rade i uvek su zbog toga na pogrešnoj strani istorije.
Dakle, koga će istorija pamtiti kao junaka? One koji na vreme shvate šta to i na koji način sve moderni Persijanci osvajaju svet i kako modeluju percepciju stvarnosti. Pa i da nas je samo tri stotine, mi imamo pravo na budućnost, na stav, na ljubav prema otadžbini i na sve na šta imaju pravo i Persijanci. I ako je svet nepravedan, to nije razlog da se pomirimo sa tim i odustanemo od borbe. Za Leonidu su bila dva izbora – da umre kao vojnik na kolenima, moleći za milost, ili u borbi sa mačem u ruci. On je izabrao ovaj drugi, rekavši: Istorija će uvek pamtiti one malobrojne koji su se suprotstavili divovima.