Beznadno izgubljen u golemom labirintu Gutembergove galaksije Nemanja Rotar u mnogome dijeli sudbinu s licima o kojima piše također nemoćnima da izbjegnu sudbinu knjige odnosno život pisca. Nema tu nikakve mistifikacije, baš naprotiv.
Skoro nismo imali u srpskoj prozi ovako suptilnu i lepu biografiju jednog pesnika, koju piše neko ko mu je blizak i po srodstvu i po vokaciji i po senzibilitetu… Rotar se prosto ogrnuo banatom, zaronio u uspomene i napisao da “nigde na svetu nema ovakvih nebesa kad se na putu ka večnosti slučajno zakače za toranj pa padnu”.
Novi romanom Nemanja Rotar čini odmak od svog dosadašnjeg proznog stvaralaštva i osvaja prostore citatnosti i intertekstualnosti, definisane pripovednim glasom jednog ljutitog, besnog nezadovoljnika čija se pozicija može porediti sa onom u kojoj se nalazio pripovedač Zabeleški iz podzemlja, ali je situirana danas i ovde, donoseći ovom romanu dozu hrabrosti i aktuelnosti koje čitalac može osetiti i prepoznati svuda oko sebe.
Netrpeljivost je uzbudljiva i potresna priča o dvoje mladih ljudi, Srbinu i Nemici, koji usred vrtloga Drugog svetskog rata pokušavaju da sačuvaju ljubav i veru jedno u drugo. Oni se kreću nasuprot struje i sveopšteg potčinjavanja volji svetskih diktatora.
Rotarov roman je zanimljiv i po tome što pred čitaoca iznosi najuzbudljiviju priču evropske istorije. Posle pada Carigrada, ta istorija više nije bila ista. Nije pao samo veliki grad, nego zajedno sa njim je nestalo i vizantinsko carstvo. Od vizantinske civilizacije i kulture ostala je samo jedna uspomena. Rotar tu prikazuje i poslednje dane velike i dugoveke kulture u nestajanju.