Rotarov roman je zanimljiv i po tome što pred čitaoca iznosi najuzbudljiviju priču evropske istorije. Posle pada Carigrada, ta istorija više nije bila ista. Nije pao samo veliki grad, nego zajedno sa njim je nestalo i vizantinsko carstvo. Od vizantinske civilizacije i kulture ostala je samo jedna uspomena. Rotar tu prikazuje i poslednje dane velike i dugoveke kulture u nestajanju.

Gojko Božović, “Večernje novosti”

Predstavljajući, tako, savremenom čitaocu užas jedne velike priče osmotrene iz dva saznajna registra, Nemanja Rotar je u romanu „Poslednja noć na levantu“, uspeo da, pre svega, stilskom uverljivošću ispripovedanog i vanredno preciznom jezičkom igrom, i samoj priči o opsadi podari privid savremene priče. Priče koja se tiče savremenog čitaoca.

Nenad Šaponja, “Politika”

Poslednja noć na Levantu je uzbudljiv roman koji se čita u dahu, koji jedno davno prohujalo doba iznosi pred čitaočevo duhovno oko sa maestralnom uverljivošću, a ličnosti i književne likove predstavlja na blizak i empatičan način.

Ivan Radosavljević, “Kvartal”

Rotar potvrđuje originalnost svog ostvarenja kao novog umetničkog doživljaja stvarnosti, ali i visok nivo poetske artikulacije toga doživljaja.

Stojan Đorđić, “Letopis Matice srpske”

Nemanja Rotar na velika vrata u domaću književnost vraća pomalo zaboravljen istorijski roman, reformišući isti onako kako su to učinili svetski majstori.

Mića Vujičić, “Danas”

Ovakav roman u našem (sarkastičnom, prljavom) vremenu, deluje kao pravo književno čudo.

Vesna Trijić, “Blic”