“Vreme je izašlo iz zgloba” kaže danski kraljević Hamlet. Izgleda da je život u Engleskoj u doba Elizabete I bio toliko tegoban da se Šekspiru činilo kako su svi temelji normalnog društva ozbiljno uzdrmani. Međutim, Hamletova misao za naše vreme je čist eufemizam.
Kjerkegor nije pred sobom imao moderne štampane i elektronske medije kada je izricao ovaj sud, već jedan mali satiričan nedeljni list koji je tada izlazio u Kopenhagenu i koji bi savremenom čitaocu i gledaocu, naviklom na crne hronike, pornografiju, paranoju, govor mržnje, bombaške napade i ratna razaranja, delovao gotovo idilično.
Gostovanje književnika Nemanje Rotara povodom knjige, odnosno romansirane biografije Miroslava Mike Antića “Sutradan posle detinjstva” u Kulturnom dnevniku RTS na Badnje veče, 06.01.2015. godine.
Sedeo sam na drvenoj stolici. U dvorani nije bilo mnogo sveta. Mahom su to bili junaci dela koja sam pročitao, ali bilo je i onih koje nisam poznavao. Kada je ušao vrhovni sudija Jozef Kneht, žamor u sudnici je zamro i svi su u najvećem uzbuđenju čekali da proces počne. Odmah se oglasio pravobranilac, glavom i bradom m’sje Žilijan Sorel.
Ustao sam prvog januara, pre svih svojih ukućana, i kao po običaju, seo pred računar. Međutim, internet singnala nije bilo. Na ekranu mrtvilo. Namah me spopadne nervoza, ali što je vreme odmicalo, shvatio sam da to i nije tako loše, mislim to što ne mogu da se inficiram lošim vestima na kojima danas mediji tako insistiraju, kao da se nigde ništa lepo ne dešava. Zavalim se u fotelju i setim nekih davnih vremena.
Dragi prijatelji, želim da Novu godinu ispunite odvažnim i velikodušnim postupcima, da pročitate mnoštvo pametnih knjiga i da na mržnju odgovorite velikom ljubavlju, da vas vazda optužuju i sumnjiče za nežnost i da maštanjem dosegnete i sam rub beskraja, da povežete svetove na rubovima njihovog raspada i da nikada ne pristanete da živite dužnosti već uvek i samo nadahnuća.