Svako vreme ima svoje graditelje, odvažne neimare koji oblikuju i utemeljuju jedan grad. Atinski polis, odnosno Atina svoj procvat doživljava u vreme vladavine neustrašivog i pravdoljubivog Periklea. Njegov najbolji prijatelj, vajar Fidija, imao je podršku da sagradi najznačajnije građevine helenskog doba koje i dan danji svedoče o genijalnosti grčkog uma i nesvakidašnje politike što je terala bogate građane Helade da izdvajaju nemala sredstva za razvoj umetnosti i ulepšavanje mesta u kome žive.
„Sva ljubavna pisma su smešna“, kaže Pesoa u jednoj pesmi i nastavlja: „Ne bi bila ljubavna pisma da nisu smešna. Ali, u stvari, samo oni koji nikada nisu pisali ljubavna pisma zaista su smešni. Kada bih mogao da se vratim u vreme kada sam pisao ljubavna pisma, ne misleći da su smešna“.
Nedavno se u knjižarama pojavilo drugo izdanje romansirane biografije “Sutradan posle detinjstva” o pesniku Miroslavu Miki Antiću. Nesmanjeno interesovanje čitalačke publike za ovu knjigu ne jenjava od njenog premijernog pojavljivanja u oktobru prošle godine.
Postoje knjige kojih njihovo vreme nije dostojno, pošto je suviše grubo, krcato banalnostima i materijalnim slepilom. Postoje knjige koje se pišu samo za posvećenike, zaluđenike ulepšavanja nedidljivog, fanatike nežnosti i lirske skitnice na rubovima bezdana.
Roman „Brisanje“ Tomasa Bernharda, voluminozno prozno delo (napisano u dva pasusa, što se protežu na gotovo pet stotina strana), jeste svojevrstan testamentarni poetički zamah, koji kao da sublimira sva dotadašnja autorova iskustva i traganja.
