O Mikelanđelu govoreći
Setih se Eliotovih stihova iz „Ljubavne pesme Alfreda Dž. Prufroka“ koji glase: „Žene su ulazile i izlazile, govoreći o Mikelanđelu“. I Crnjanski je pisao o besmrtnom gorostatsu renesense. Činio je to nadahnuto, lirski, kako to on već jedino i ume. Pažljivo, banaćanski tvrdoglavo i na momente beskompromisno, razgrnuo je naslage mnoštva akademskih studija, eseja, polemišući pri tom sa profesorima, istoričarima umetnosti i raznim „upućenim“ gospojama, koje su pretvorile plamtećeg stvaraoca u beskrvni teorijski pojam, i opisao jedno drugačije lice velikog umetnika, upravo ono životno, pravo, ono koje herojski odeleva svim mukama stvaranja. „Na taj način, vidim prošlost i tražim u njoj, kao i u ljudskom životu, smisla“, veli Crnjanski.
Posmatrao je zanesenog usamljenika koji čitav radni vek provodi po kamenolomima, zagušljivim kamenorezačkim radnjama, po skelama, grobnicama, mučeći se sa proširenim venama, bešikom i kostoboljom, dakle, rastrzan bolovima, kako čak i u poznim godinama života, oslobađa iz džinovskih mermernih blokova božansku svetlost. Ta simfonija kamena govori jezikom antičke grčke, renesanse, ali anticipira i ono što tek predstoji – jezik baroka. Crnjanski vidi u Mikelanđelovim radovima senku i tajnu, sagledava melanholiju genija u sukobu sa svetom i okrutnom stvarnošću Firence i Rima onoga doba.
Naš najveći romansijer otkriva u velikanu renesanse moćnog pesnika. Crnjanskog uzbuđuju Mikelanđelovi soneti jednako kao skulpture, slike i crteži. U njima vidi ispovest ostarelog umetnika koji vapi za ljubavlju, nežnošću i razumevanjem, a ne, kao što to pojedini naučnici misle znakove pederastije. Upravo je to bio glavni cilj „Knjige o Mikelanđelu“, da prikaže koliko malograđanskog i teorijski kratkovidog u sebi nose mnoge „učene“ rasprave i koliko su odista smešni i nedorečeni svi napori da se jedan izuzetan duh ukalupi u obrasce pojmljive običnom čoveku.
Ne postoji ni jedna naučna formula, pa čak ni više njih odjedared, koje mogu definisati vrhunske umetnike poput Mikelanđela. Oni su svetionici čovečanstva. Po njima se sve meri. Ovi giganti su naša uteha.